Trgovina

Trgovina je proces razmene robe i/ili usluga. Naziv potiče od slovenske reči trg, po nekima od grčke reči trgos što bi u prevodu značilo prevara.

Trgovina nije jedini nosilac robnog prometa, kojim se takođe bave i sami proizvođači, a donekle i sami potrošači (potrošačko zadrugarstvo).

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate.

Krajem 19. i početkom 20. veka u litaraturi su egzistirala dva pojam trgovine. Prvi pojam se vezuje za engleske i francuske ekonomiste koji su polazili od socijalno-ekonomskih funkcija trgovine, a drugi za nemačku komercijalno-pravnu školu koju su privlačili pravni odnosno privatno-ekonomski elementi (kupovina i prodaja robe u cilju postizanja dobiti).

Organizacija

Obrasci organizacije i administriranja trgovine uključuju:

Državnu kontrolu - trgovina centralno kontrolisana državnim planom.

Zakone koji regulišu trgovinu kao što su zakon o trgovini, tarife, podrška intelektualnoj svojini.

Esnafska kontrola - trgovina kontrrolisana od strane privatnih poslovnih asocijacija koje imaju ili de facto ili s državnom dozvolom pravo da isključe ulazak novih učesnika.

U današnje vreme, u mnogim državama osoba se ne može baviti inženjerstvom, pravom, medicinom, raditi u obrazovanju ili policiji ukoliko nema diplomu fakulteta ili odgovarajuću licencu.

Slobodnu inicijativu - trgovina bez značajnije državne kontrole; učesnici na tržištu se uključuju u trgovinu na osnovu sopstvene procene rizika i dobiti, i mogu ući ili napustiti tržište relativno neometano.