Predmet zakona

Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske unije (EU), kao i nadležnost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Spoljnotrgovinski promet pojedinom vrstom robe i usluge može se posebno urediti u skladu sa pravilima STO i propisima EU.
Spoljna trgovina naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene uređuje se posebnim zakonom.

Značenje pojedinih pojmova

Spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
U smislu stava 2. ovog člana:
1)    direktno ulaganje je osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva, dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
2)    investicioni radovi su projektovanje, građevinski i zanatski radovi, inženjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vrši, odnosno pruža strano lice u Republici Srbiji, odnosno domaće lice u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Domaće lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice i preduzetnik sa sedištem i fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji.
Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
1)    pravno lice i preduzetnik sa sedištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji,
2)    fizičko lice sa prebivalištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i
3)    domaće fizičko lice sa prebivalištem, odnosno boravištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji dužim od godinu dana.
Ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji trajno obavlja poslove iz delatnosti za koje je osnivač registrovan. Ogranak ne može imati širu poslovnu sposobnost od osnivača.
Predstavništvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji obavlja prethodne i pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora i koji ne može da zaključuje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Ogranak i predstavništvo stranog lica u Republici Srbiji registruju se u Registar privrednih subjekata, u skladu sa propisima Republike Srbije kojima se uređuje upis u taj registar.

II. PRINCIPI SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA

Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja

Spoljnotrgovinsko poslovanje je slobodno i može se ograničiti samo u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravna lica i preduzetnici u obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja imaju ista prava kao i u domaćem prometu.
Fizička lica, kao i državni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije imaju ista prava u spoljnotrgovinskom prometu kao i u domaćem prometu i u tom prometu učestvuju isključivo za sopstvene potrebe.

Tretman najpovlašćenije nacije

Tretman najpovlašćenije nacije je primena najpovoljnijih uslova u spoljnotrgovinskom prometu sa zemljom kojoj je ovaj tretman dodeljen međunarodnim sporazumom ili odlukom Vlade.
Najpovoljniji uslovi iz stava 1. ovog člana ne uključuju uslove koji su odobreni sporazumom o slobodnoj trgovini, sporazumom o carinskoj uniji, aranžmanom o pograničnoj trgovini i uslove odobrene ili zasnovane na prelaznim sporazumima o uspostavljanju zone slobodne trgovine ili carinske unije.

Nacionalni tretman

Strana roba uvezena na teritoriju Republike Srbije neće imati manje povoljan tretman od tretmana koji ima slična domaća roba.
Prava intelektualne svojine stranih lica neće imati manje povoljan tretman od tretmana koji je dat pravima intelektualne svojine domaćih lica.
U spoljnotrgovinskom prometu robom ne mogu se uvoditi nova niti zadržavati postojeća kvantitativna ograničenja, osim onih koja su propisana ovim zakonom.

Javnost

Mere koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje koje se donose u skladu sa ovim zakonom objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ministarstvo nadležno za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom (u daljem tekstu: ministarstvo), na zahtev zainteresovanog lica, daje informacije o primeni ovog zakona i merama koje se na osnovu njega donose.

Poverljivost informacija

Informacije pribavljene u skladu sa ovim zakonom smatraju se poverljivim i ne mogu se objaviti, niti dostaviti trećim licima bez pismene saglasnosti lica na koje se odnose, osim kada je nadležni organ obavezan da to učini u skladu sa zakonom.

Izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja

Odredbe ovog zakona neće se tumačiti tako da sprečavaju uvođenje ili primenu mera koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, ukoliko se ove mere ne primenjuju tako da čine proizvoljnu ili neopravdanu diskriminaciju među državama odnosno carinskim teritorijama gde su na snazi isti uslovi, ili kao prikriveno ograničavanje međunarodne trgovine i ako se ove mere uvode ili primenjuju u cilju:
1)    zaštite javnog morala;
2)    zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka;
3)    primene specifičnih pravila trgovine zlatom i srebrom,
4)    zaštite prava intelektualne svojine,
5)    zaštite umetničkog, istorijskog ili arheološkog blaga,
6)    zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava,
7)    poštovanja obaveza iz međunarodnih sporazuma,
8)    zaštite životne sredine, prirodnih retkosti i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, ili
9)    zaštite bezbednosti.

III. MERE KOJE UTIČU NA SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

Mere

Mere koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje (u daljem tekstu: mere) propisuju se, sprovode i tumače u skladu sa principima ovog zakona i pravilima STO, propisima EU i obavezama iz međunarodnih sporazuma.
Mere iz stava 1. ovog člana dozvoljene su samo u slučaju kada:
1)    je to neophodno za postizanje ciljeva predviđenih ovim zakonom,
2)    je to izričito propisano zakonom, i
3)    su stepen, obim i trajanje mere srazmerni njenoj svrsi, odnosno kada su ograničeni na minimum neophodan za postizanje ciljeva mere.

Primena mera

Mera koja se uvodi u skladu sa ovim zakonom ne sme da ima za cilj ili posledicu narušavanje slobode trgovine i konkurentnosti učesnika u određenom spoljnotrgovinskom poslu.
Mera se ukida, ili se njen stepen ili obim umanjuje kada prestanu da postoje razlozi za njenu primenu, ili kada se promene okolnosti zbog kojih je mera uvedena.

Nadležnost za uvođenje mera

Mere propisuje Vlada, na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.
Nadležno ministarstvo propisuje uputstvo za primenu mere, u skladu sa zakonom.
Ako se merom iz stava 1. ovog člana propisuje pribavljanje isprave koja je uslov za uvoz, izvoz ili tranzit robe, spisak takve robe objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Upravni postupak i upravni spor

Na postupak donošenja pojedinačnih upravnih akata, u smislu ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Protiv akta iz stava 1. ovog člana može da se pokrene upravni spor.

Administrativne naknade za rad organa

Iznos naknada za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovlašćenja, pružaju licima u spoljnotrgovinskom poslovanju ne može:
1)    biti veći od stvarnih troškova pruženih usluga,
2)    predstavljati indirektnu zaštitu domaće proizvodnje, i
3)    predstavljati indirektno opterećenje uvoza i izvoza.

IV. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET ROBOM

1) Izvoz, uvoz i tranzit
Član 17.

Izvoz robe je iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Uvoz robe je unošenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.

2) Kvantitativna ograničenja
Član 18.

Kvantitativno ograničenje je najveći ukupan obim pojedine robe određen po vrednosti ili po količini koji može da se izveze ili uveze u propisanom roku.
Kvantitativno ograničenje raspodeljuje se na kvote, osim ako nije drugačije propisano.

Uslovi za uvođenje kvantitativnog ograničenja

Kvantitativno ograničenje uvoza može da se uvede samo radi:
1)    zaštite od prekomernog uvoza u skladu sa članom 34. ovog zakona,
2)    zaštite platnog bilansa u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona, ili
3)    primene normi ili propisa o klasifikaciji, rangiranju ili plasiranju robe u međunarodnoj trgovini.
Kvantitativno ograničenje izvoza može da se uvede samo:
1)    u slučaju kritične nestašice osnovnih proizvoda ili radi ublažavanja posledica ovakve nestašice u Republici Srbiji, ili
2)    radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, kada se ograničenje izvoza primenjuje istovremeno sa ograničenjima domaće proizvodnje ili potrošnje.
Vlada, na predlog ministarstva, uvodi kvantitativna ograničenja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ministarstvo raspodeljuje kvote na zahtev podnosioca, u skladu sa uslovima koji uključuju naročito:
1)    ekonomski opravdanu količinu robe obuhvaćenu kvotom,
2)    stepen iskorišćenosti ranije dodeljenih kvota i
3)    mogućnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote.
Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota.
Dodeljena kvota je neprenosiva.
Kvota se može iskoristiti u roku koji ne može biti duži od šest meseci od dana njene dodele.
Broj isporuka tokom roka u kome se kvota može iskoristiti nije ograničen.
Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa propisanim uslovima ministarstvo može da stavi van snage akt o dodeli kvote.

Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota.

Dozvola je isprava koja se, na zahtev podnosioca, izdaje za uvoz, izvoz ili tranzit pojedine robe.
Izdavanje dozvole može biti automatsko i neautomatsko.
Automatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole u svim slučajevima kada je uz zahtev za njeno izdavanje podneta propisana dokumentacija.
Neautomatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole koje nije obuhvaćeno odredbom stava 3. ovog člana.

Nadležnost za izdavanje dozvole

Ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ, u skladu sa propisima, odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole.
Ako je u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole potrebno, organ iz stava 1. ovog člana pribavlja mišljenje drugih organa, organizacija, institucija i udruženja, koji su dužni da dostave mišljenje u roku koji odredi organ iz stava 1. ovog člana.

Postupak izdavanja, korišćenja i ukidanja dozvola

Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se organu iz člana 22. stav 1. ovog zakona.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnose se:
1)    izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podleže obavezi registracije i
2)    dokazi o ispunjenju propisanih uslova za dobijanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole ne može da bude odbijen zbog manjih nedostataka u dokumentaciji koji ne utiču na osnovne podatke sadržane u zahtevu.
Vlada, na predlog organa iz člana 22. stav 1. ovog zakona, može da propiše bliže uslove za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola, u skladu sa pravilima STO i propisima EU.

4) Posebni uslovi

Posebna nadležnost

Ako je ugovorom, domaćim ili stranim propisom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da robu u izvozu, uvozu i tranzitu prate određene isprave, a nadležnost za izdavanje ili overu tih isprava nije propisana, te isprave izdaje ili overava organ, odnosno drugo lice koje na predlog ministarstva ovlasti Vlada.
Vlada, na predlog ministarstva, propisuje način izdavanja i overe isprava iz stava 1. ovog člana.

Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi

Roba koja se izvozi, uvozi, tranzitira ili se nalazi u nekom carinskom postupku podleže ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, u skladu sa propisima.
Uslovi iz stava 1. ovog člana ne mogu da imaju za posledicu dodatno ograničenje izvoza, uvoza ili tranzita.

Tehnički propisi i standardi

Tehnički i drugi zahtevi i/ili drugi elementi mogu se primeniti na uvoz robe u cilju zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, biljaka i životinja i životne sredine, odnosno zaštite drugog javnog interesa.
Tehnički propis, u smislu zakona kojim se uređuju tehnički zahtevi i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa tim zahtevima, primenjuje se na sve proizvode, bez obzira na poreklo proizvoda, a njegova primena ne može imati za posledicu dodatno ograničenje uvoza.
Usaglašenost sa standardima nije uslov za uvoz robe.

V. SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA

Uslovi

Spoljnotrgovinski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije.
Pružanje usluga domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, slobodno je.
Strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga.

Dan pružanja usluga

Dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu određuje se ugovorom.
Ministarstvo propisuje dan pružanja usluge ako taj dan nije određen ili odrediv na osnovu ugovora.

VI. MERE ZAŠTITE

Vrste mera

Vlada može da propiše sledeće mere zaštite:
1)    antidampinške mere;
2)    kompenzatorne mere;
3)    mere za zaštitu od prekomernog uvoza;
4)    mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa.

1) Antidampinške mere

U smislu ovog zakona:
1)    „antidampinška mera“ je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja dampinga;
2)    “damping“ je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni koja je niža od normalne vrednosti sličnih proizvoda u državi ili carinskoj teritoriji izvoza;
3)    „normalna vrednost“ je cena sličnog proizvoda na tržištu države ili carinske teritorije izvoza, utvrđena u normalnim uslovima trgovine u toj državi ili carinskoj teritoriji izvoza, ili u slučaju nedovoljne prodaje na domaćem tržištu, cena koštanja uvećana za prodajne, opšte i administrativne troškove.

Primena antidampinških dažbina

Vlada uvodi antidampinške dažbine na predlog ministarstva i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo ukoliko se utvrdi da postoji:
1)    damping,
2)    šteta za domaću industriju i
3)    postojanje uzročne veze između dampinga i štete.
U smislu stava 1. ovog člana:
1)    „domaća industrija“ je ukupna proizvodnja svih domaćih proizvođača sličnih proizvoda ili onih čija ukupna proizvodnja sličnih proizvoda čini pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda;
2)    „šteta“ je materijalna šteta naneta domaćoj industriji, opasnost od nastajanja materijalne štete ili znatno usporavanje osnivanja takve industrije.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu antidampinških mera.

2) Kompenzatorne mere

U smislu ovog zakona:
1)    „kompenzatorna mera“ je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja subvencionisanja, koje se vrši u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda;
2)    „subvencija“ je direktni ili indirektni finansijski doprinos ili bilo koja podrška cenama ili dohotku koju vrši vlada u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda, u korist proizvođača, proizvodnje, izvoza ili transporta tih proizvoda u Republiku Srbiju, čime primaoci subvencije ostvaruju korist.
Primena kompenzatorne dažbine
Član 33.
Vlada uvodi kompenzatornu dažbinu na predlog ministarstva i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo, ukoliko se utvrdi da postoji:
1)    subvencija,
2)    šteta za domaću industriju u smislu člana 31. stava 2. ovog zakona i
3)    postojanje uzročne veze između subvencije i štete.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu kompenzatornih mera.

3) Mere za zaštitu od prekomernog uvoza

Mera za zaštitu od prekomernog uvoza uvodi se radi otklanjanja naglog i iznenadnog povećanja uvoza određenih proizvoda.
Mera za zaštitu od prekomernog uvoza se može primeniti na neki proizvod samo ukoliko se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako povećanim količinama, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na domaću proizvodnju i pod uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj industriji, koja proizvodi slične ili direktno konkurentne proizvode.
U smislu stava 2. ovog člana:
1)    „ozbiljna šteta” je značajno opšte pogoršanje položaja domaće industrije.
2)    „opasnost od nastajanja ozbiljne štete” je nedvosmislena pretnja da će nastati ozbiljna šteta. Utvrđivanje postojanja opasnosti od nastajanja ozbiljne štete biće zasnovano na činjenicama, a ne na izjavama, nagađanju ili eventualnoj mogućnosti.
3)    „domaća industrija” je ukupna proizvodnja svih domaćih proizvođača sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda, ili onih proizvođača čija ukupna zajednička proizvodnja takvih proizvoda, čini pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu mera za zaštitu od prekomernog uvoza.

4) Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa

Vlada, na predlog ministarstva, može da ograniči količinu i vrednost uvoza radi zaštite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa Republike Srbije na osnovu podataka i mišljenja dobijenih od Narodne banke Srbije.
Mera iz stava 1. ovog člana može da se uvede ako je neophodno da se:
1)    zaustavi znatno opadanje deviznih rezervi ili spreči neposredna opasnost od znatnijeg opadanja deviznih rezervi, ili
2)    uvećaju veoma niske devizne rezerve.
Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi zaštite domaćih proizvođača.

Primena mera za zaštitu ravnoteže platnog bilansa

Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa primenjuju se samo u meri koja je opravdana pod uslovima navedenim u članu 35. stav 2. ovog zakona i postepeno će se ublažavati sa poboljšavanjem platnog bilansa.

VII. OSTALI REŽIMI I MERE

Naplata, odnosno plaćanje u robi, odnosno uslugama

Domaće lice može robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u spoljnotrgovinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi, odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi.
Vlada propisuje bliže uslove za plaćanje i naplatu u robi, odnosno uslugama.

Izvoz i uvoz bez naplate, odnosno plaćanja

Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga može da se vrši bez naplate, odnosno plaćanja radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim slučajevima koje propiše Vlada.

Izuzeci u vezi sa robom kupljenom u drugoj državi ili carinskoj teritoriji

Domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da:
1)    uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, ili
2)    stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.
Vlada, u cilju unapređivanja spoljnotrgovinskog poslovanja i efikasnije primene ovog zakona i drugih propisa koji utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, može da propiše obavezu evidencije ili izveštavanja o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i sadržaj tih evidencija i izveštaja.
Primena odredbe stava 1. ovog člana ne može da ima za cilj ili za posledicu dodatno ograničenje slobode spoljne trgovine.

Ulaganja u drugoj državi ili carinskoj teritoriji

Domaće lice dužno je da obavesti ministarstvo o izvršenom direktnom ulaganju u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, u roku od 30 dana od dana direktnog ulaganja.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o domaćem licu, stranom licu, odnosno ogranku ili predstavništvu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, visini direktnog ulaganja, odgovornom licu za poslovanje stranog lica, ogranka ili predstavništva i druge podatke koji se tiču direktnog ulaganja. Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana prilaže se prevod akta o direktnom ulaganju.
Domaće lice dužno je da obavesti ministarstvo o svim statusnim promenama koje se odnose na direktna ulaganja, u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

VIII. PROMOCIJA IZVOZA I STRANIH ULAGANJA

Agencija

U cilju promocije izvoza i stranih ulaganja u Republici Srbiji Vlada će osnovati Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: Agencija).
Na osnivanje i rad Agencije iz stava 1. ovog člana primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.

Delokrug rada Agencije

Agencija obavlja stručne poslove promocije stranog ulaganja i poslove promocije izvoza.

Promocija stranog ulaganja

Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju direktnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju koji obuhvataju: pripremu, razvoj i predstavljanje informacija o poslovnim mogućnostima i prednostima ulaganja u privredu Republike Srbije; obaveštavanje stranih ulagača o programima za ulaganja i izvoz i mogućnostima za konkretna strana ulaganja u određenim oblastima; pružanje stručne pomoći stranim ulagačima u procesu donošenja odluke o izboru oblasti i lokaliteta za ulaganje; pružanje pomoći stranim ulagačima prilikom pribavljanja licenci i dozvola za obavljanje određenih delatnosti ili ulaganja pred nadležnim organima i ovlašćenim organizacijama, ako su takve dozvole potrebne; organizovanje neposrednih kontakata domaćih lica i zainteresovanih stranih ulagača; saradnju sa odgovarajućim institucijama i organizacijama u drugoj državi ili carinskoj teritoriji radi povećanja direktnih stranih ulaganja; izvršenje i koordinaciju mera i aktivnosti finansijskih podsticaja u cilju povećanja stranih ulaganja; stvaranje i ažuriranje baze podataka o mogućnostima Republike Srbije u oblasti stranih ulaganja, kao i druge poslove određene zakonom.

Promocija izvoza

Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju izvoza koji obuhvataju: ukazivanje na komparativne prednosti Republike Srbije u osnovnim ciljnim sektorima; pružanje stručne pomoći privrednim subjektima u razvoju njihovih izvoznih mogućnosti; obaveštavanje izvoznika iz Republike Srbije o potrebama potencijalnih stranih korisnika; obaveštavanje stranih korisnika o mogućnostima domaćih izvoznika; koordiniranje mera i aktivnosti finansijske pomoći za podsticanje izvoza; predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje imidža i brendiranja Republike Srbije; saradnju sa odgovarajućim institucijama i organizacijama u drugoj državi ili carinskoj teritoriji radi povećanja i razvoja izvoza; stvaranje i ažuriranje baze podataka o mogućnostima Republike Srbije u oblasti izvoza, kao i druge poslove određene zakonom.

Nadzor

Nadzor nad radom Agencije vrši ministarstvo.

IX. KAZNENE ODREDBE

Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje dodeljenu kvotu ne koristi u skladu sa uslovima iz člana 20. stav 6. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje krši propisane uslove za korišćenje dozvole donetih u skladu sa članom 22. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje robu izvozi, odnosno uvozi, a usluge u spoljnotrgovinskom poslu plaća, odnosno naplaćuje u robi ili uslugama, a koje ne postupa u skladu sa uslovima propisanim aktom donetim na osnovu člana 37. stav 2. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje ne ispuni obavezu evidentiranja o pojedinom poslu spoljne trgovine propisanu u skladu sa članom 40. stav 1. i članom 41. st. 1. i 3. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Za odlučivanje u prvom stepenu za prekršaje iz čl. 47. do 50. nadležno je Ministarstvo finansija – Devizni inspektorat.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Propisi koji prestaju da važe

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Danom upisa Agencije iz člana 42. ovog zakona u sudski registar, prestaje da važi odredba člana 30. tačka 8) i člana 38. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08).
Do donošenja propisa za izvršavanje ovog zakona, primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).

Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Podelite sa drugima Twitter Myspace Mister Wong Digg Del.icio.us StumbleUpon Slashdot Furl Yahoo Technorati Newsvine Googlize this Blinklist Facebook Wikio Štampa Indeks pojmova Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju republika srbija