Retail Serbia

Trgovina u Srbiji

Vi ste ovde: Home Vesti EY zajedno sa kompanijom MasterCard predstavio novu studiju o sivoj ekonomiji u Srbiji

EY zajedno sa kompanijom MasterCard predstavio novu studiju o sivoj ekonomiji u Srbiji

EY je zajedno sa kompanijom MasterCard predstavio novu studiju o sivoj ekonomiji u Republici Srbiji.

Na osnovu njenih rezultata, ukupan nivo sive ekonomije u Republici Srbiji procenjen je na 20,7% BDP-a u 2014. godini. Ovaj nivo sive ekonomije može se umanjiti podsticanjem elektronskih načina plaćanja i uvećanjem vrednosti takvih transakcija.

Pomenuta studija, osim detaljne analize postojećeg stanja, razmera i oblika sive ekonomije u Republici Srbiji, uključujući njenu sektornu raspodelu, identifikuje i određene regulatorne mere i politike, koje mogu pomoći u borbi protiv ove pojave, a putem razvoja elektronskih načina plaćanja.

U mnogim državama u kojima se plaćanje gotovinom još uvek zadržalo kao glavni način plaćanja, siva ekonomija predstavlja jedan od ključnih problema. Nalazi EY studije pokazuju da je plaćanje gotovinom važan faktor koji doprinosi širenju razmera sive ekonomije. Analiza, takođe, ukazuje da bi prelazak na elektronske načine plaćanja svakako bio u interesu vlada država koje se suočavaju sa tim problemom. Stoga, težnja vlada država za obezbeđivanjem višeg stepena naplate poreza bi se efikasno mogla ostvariti kroz promovisanje elektronskih načina plaćanja.

”MasterCard je u prošlosti uspešno pomagao vladama država u njihovoj borbi protiv sive ekonomije, pružanjem neophodne ekspertize. Cilj ove studije je da skrene pažnju na tu pojavu, inicira političku raspravu o tome i prikaže potencijalno relevantna rešenja, koja bi pružila pomoć u efikasnoj borbi za rešenje ovog problema”, rekao je Artur Turemka, generalni direktor za region Balkana kompanije MasterCard.

Studija prikazuje visokokvalitetnu ekonometrijsku procenu sive ekonomije u Republici Srbiji, uključujući njene ukupne razmere i razvoj u poslednjih nekoliko godina. Ovo je prvi put da je siva ekonomija analizirana u celini, kako njeni pasivni, tako i aktivni aspekti. Pasivna komponenta oslikava situacije u kojima potrošač u gotovini plaća redovnu cenu, ali prodavac ne registruje tu transakciju (npr. ne izda račun za ugostiteljsku uslugu) i na taj način profitira izbegavajući plaćanje poreza državi. U ovakvoj situaciji, prodavac je jedini koji ima koristi usled neprijavljivanja transakcije, dok potrošač možda nije ni svestan da je svojim gotovinskim plaćanjem doprineo sivoj ekonomiji. Ono što je važno napomenuti je da, ukoliko bi plaćanje bilo izvršeno elektronski umesto gotovinski, teško da bi bilo moguće izbeći prijavljivanje transakcije nadležnom poreskom organu, od strane prodavca. Stoga, gotovinsko plaćanje je razlog pasivne sive ekonomije, te se ona može suzbiti putem povećanja učestalosti korišćenja elektronskih načina plaćanja.

Situacija je nešto drugačija kod aktivne sive ekonomije, gde obe strane koje učestvuju u transakciji profitiraju od njenog neprijavljivanja (npr. potrošaču je omogućeno da, za neku građevinsku uslugu, plati cenu koja je niža od redovne, ukoliko ne zahteva izdavanje računa od strane pružaoca usluge). U ovakvim slučajevima, gotov novac se pre može smatrati posledicom nego razlogom nezakonitog postupanja. Posledično, nasuprot pasivnoj komponenti, promovisanje elektronskih načina plaćanja možda neće imati uticaja na aktivnu sivu ekonomiju, s obzirom na to da će, kako potrošač, tako i prodavac, nastaviti da vrše gotovinsko plaćanje, u cilju profitiranja od neprijavljivanja transakcije. Stoga, aktivna siva ekonomija mora se suzbijati drugim instrumentima (npr. putem inspekcija rada). Ova ključna podela sive ekonomije do sada nije bila zastupljena u literaturi i predstavlja glavni doprinos ovog istraživanja.

Još jedna važna novina uneta EY studijom je sektorna raspodela pasivne sive ekonomije. Sektor u kome se ostvaruje najveći udeo ukupne pasivne sive ekonomije u Republici Srbiji (oko 43%) je sektor hrane, pića i duvana.

Prema poslednjim procenama studije, ukupan nivo sive ekonomije (vrednost neregistrovanih transakcija) u Republici Srbiji prelazi 20% (20,7%) BDP-a. Pasivna siva ekonomija doseže 15,6% BDP-a, što predstavlja 127 milijardi dinara prihoda koje je država izgubila usled neoporezivanja dobiti ostvarene od strane kompanija i neubiranja PDV-a.

Kao odgovor na gore navedeno, EY predlaže primenu seta politika i regulatornih mera koje bi trebalo da pruže pomoć vladama država da snize nivo sive ekonomije. Glavni doprinos EY istraživanja je kvantifikovani uticaj razmatranih rešenja na kretanje sive ekonomije i posledično povećanje državnih prihoda. Procena studije je da mnoge od pomenutih mera mogu dovesti do željenih efekata u Republici Srbiji.

“Postoji širok spektar potencijalno relevantnih regulatornih mera koje bi mogle biti razmatrane u cilju suzbijanja pasivne sive ekonomije u Republici Srbiji. Mnoga od tih rešenja već su efikasno primenjena u drugim državama i gotovo sva su orijentisana na promovisanje elektronskih načina plaćanja u transakcijama između privrednih subjekata i njihovih klijenata. Kada je u pitanju Republika Srbija i usled razmere učešća sive ekonomije u BDP-u, smatrali smo da primena bilo koje pojedinačne mere za suzbijanje sive ekonomije ne bi proizvela željene rezultate. Paralelna i istovremena primena više mera koje su prepoznate kao odgovarajuće, s obzirom na specifično poslovno okruženje Republike Srbije, od krucijalne su važnosti kako bi se postigao sinergijski efekat. Neke od predloženih mera uključuju sprovođenje u praksi već postojećih zakonskih normi koje propisuju obavezu posedovanja POS terminala na svim maloprodajnim mestima, gde postoji obaveza registrovanja prometa putem fiskalnih kasa, kao i uvođenje vremenski ograničenog poreskog oslobođenja za preduzetnike i mala i srednja preduzeća u slučaju kada je određeni procenat njihovog godišnjeg prometa izvršen bezgotovinskim putem”, objasnio je Ivan Rakić partner u poreskom odeljenju EY Srbija.

Pogledajte još

  • Korisne informacije

  • Šta je Retail Serbia?

  • Registrujte se!

Retail Serbia logoRetail Serbia prenosi vesti iz trgovinskog i logističkog sektora. Retail Serbia ima detaljan direktorijum trgovinskih i logističkih kompanija kao i kompanija koje pružaju usluge ovim industrijama sa opisima delatnosti, kontaktima, slikama i svim drugim neophodnim podacima. Retail Serbia ima katalog opreme za trgovce i logističare. Retail Serbia ima forum u kome možete diskutovati najnovije vesti, aktuelne teme, postaviti pitanje kolegama iz branše ili kao krajni potrošač preneti Vaše iskustvo iz kupovine. Retail Serbia je autor Retail magazina. I još mnogo toga... Istražite portal i vratite se ponovo.


ZajednicaRegistrovanjem na Retail Serbia Portalu dobijate mnoge prednosti poput mogućnosti prijavljivanja Vaše kompanije u Retail direktorijum, kao i učestvovanja u diskusijama i pristupu sadržajima namenjenim pre svega registrovanim korisnicima.

Ukoliko se odlučite za tu opciju možete dobiti i besplatnu elektronsku kopiju nekih od prethodnih brojeva Retail magazina.

magazin-logo
Posetite naš drugi sajt, Retail magazin, na kome možete pronaći sva izdanja našeg magazina u elektronskom obliku kao i kataloge i promocije trgovinskih lanaca u Srbiji.

Povežimo se :)

Pratite nas

Vesti | Kompanije | Forum