Retail Serbia

Trgovina u Srbiji

Vi ste ovde: Home Vesti Delta Maksi među tri najveća trgovinska lanca u Adrija regionu

Delta Maksi među tri najveća trgovinska lanca u Adrija regionu

Delta Maksi je, sa ostvarenih gotovo 997 miliona evra ukupnog prihoda od prodaje, bio najveći maloprodajni lanac u Srbiji u 2010. godini, potvrdio  je Deloitte u svojoj analizi sektora maloprodaje.


Deloitte -ovo istraživanje pokazalo je kako je Delta Maksi, sa 1,113 milijardi evra prihoda od prodaje ostvarenih na svim tržištima  na kojima posluje u  Adrija regionu , ujedno i jedan od tri najveća trgovinska lanca u ovom regionu. Najveća regionalna trgovinska grupa je Agrokor maloprodaja, a drugi igrač u regionu je Merkator, koji blago zaostaje za Agrokorovom maloprodajom.
Četiri srpske kompanije se nalaze na listi vodećih 25 trgovinskih lanaca u regionu, Delta Maksi grupa ( 3. na listi),  DIS (16.), Univereksport ( 18.) i Delta Sport ( 20.).
Ukupni prihodi od prodaje Agrokorove maloprodaje u 2010. godini  iznosili su 2,861 milijardi evra, a ukupni prihodi od prodaje grupe Merkator u Adrija regionu iznosili su 2,808 milijardi evra.

Što se tiče tržišta Srbije, iza Delta Maksija, drugo i treće mesto na listi najvećih trgovinskih lanaca zauzeli su Merkator-S i Idea, a zatim slede Metro Keš&Keri, Dis i Univereksport.

 

Najsnažniji rast prihoda od vodećih lanaca maloprodaje od  18% u odnosu na 2009. godinu  postigli su Lidl i Kaufland, u vlasništvu Švarc grupe. Kao dva najvažnija razloga ovako snažnog razvoja nameće se dalje širenje ovih lanaca, ali i činjenica da Lidl i Kaufland modelom diskontnih cena uspevaju da privuku sve veći broj klijenata. Očekuje se da će u bližoj budućnosti diskontni lanci nastaviti ekspanziju u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Više od polovine trgovinskih grupa na Top 25 listi je u vlasništvu kompanija koje dolaze iz neke od država Adrija regiona, dok su ostale trgovinske grupe većinom u nemačkom ili austrijskom vlasništvu. I pored toga što su ekonomije država Adrija regiona u 2010. godini još uvek imale negativne stope rasta, sedam od deset najvećih trgovinskih lanaca je povećalo svoje prihode. Narednih godina možemo očekivati dalji rast trgovinskih lanaca, kao i smanjenje broja malih trgovina u kojima je uobičajeno podmirivati dnevne potrebe za osnovnim namirnicama.
„U Srbiji broj ljudi koji svakodnevno idu u malu kupovinu (do 1000 dinara) u blagom je padu u odnosu na prošlu godinu (sa 30% na 28%), a male prodavnice „u komšiluku“ i dalje su glavno mesto gde se ta mala kupovina obavlja (48% građana tu obavlja malu kupovinu). Zarad velike kupovine, koje se najčešće obavljaju jednom mesečno ili ređe, stanovnici Srbije skloni su da odu do nekog od velikih trgovinskih lanaca i tada se potrošači najčešće odlučuju za Maksi, Ideu, Rodić  ili Tempo. Ipak, i dalje je veliki procenat građana Srbije koji i velike kupovine obavljaju u malim prodavnicama blizu mesta stanovanja (oko 18%), a četvrtina stanovništva nikada ne obavlja malu kupovinu i taj broj je u porastu u odnosu na 2010. godinu, verovatno kao posledica dužeg perioda ekonomske krize i opadanja ukupne mase neto zarada“, komentariše Predrag Kurčubić, direktor istraživanja u Ipsos Stratedžik Marketingu.


Pojavom diskontnih trgovaca dodatno se ubrzao trend polarizacije kupaca. Raste broj potrošača kojima je cena najvažniji kriterijum prilikom odabira proizvoda ili mesta kupovine, i oni se jasno diferenciraju od kupaca koji traže proizvode iz višeg cenovnog razreda. Poslovne strategije robnih marki tri najveća trgovinska lanca potrošačkog sektora, Delta Maxija, Merkatora i Konzuma, mogu se podvući pod zajednički naziv globalnog trenda „kriza sličnosti“. Sličnost se ogleda u istim oblicima pakovanja, konstantnim, ali malim poboljšanjima proizvoda, povećanju portfelja proizvoda kroz nove proizvode namenjene uskoj ciljnoj grupi potrošača. S druge strane, promena fokusa s volumena prodaje na više profitne marže i veću operativnu efikasnost je takođe trend u maloprodaji na globalnom nivou, a primetan je i u našem regionu.
Većina maloprodajnih grupa regiona nije uvela internet trgovinu u svoje poslovanje. Čak i grupe koje prodaju preko interneta nemaju takav oblik prodaje rasprostranjen na svim tržištima na kojima su prisutne. Tako se elektronski može nabavljati u  Delta Maksiju, ali samo u Srbiji,  ili u Merkatoru, ali samo u Sloveniji i Hrvatskoj. Slično, programe lojalnosti ima svega polovina najvećih grupa u regionu. Merkator, Konzum, Engrotuš, Metro Keš&Keri i Bila najdalje su otišli kada je reč o uspostavljanju programa lojalnosti.

Prema rečima Aleksandra Kneževića, direktora u Deloitte-u, vrlo je verovatno da će se trendovi započeti u maloprodajnom sektoru nastaviti. Tako se u Adrija regionu može očekivati dalja polarizacija kupaca, koja će ići na ruku diskontnim trgovcima i lancima koji nude sopstvene privatne robne marke. Očekivanja su da će učešće privatnih robnih marki u narednom periodu rasti i da će predstavljati jednu od oblasti na koju će se fokusirati trgovci“, dodaje Knežević.

S druge strane, prisutnost maloprodajnih firmi na društvenim mrežama postaje sve značajnija s obzirom da se ovim kanalom dopire do sve više potencijalnih kupaca. Očekuje se da i regionalni maloprodajni igrači usklade pristup i odnos prema inovacijama kako bi iskoristili nove prilike koje proizilaze iz procesa transformacije. Taj proces se ogleda u progresivnosti maloprodajne industrije u kojoj se do kupca dopire putem društvenih mreža, pretraživača, veb stranica, blogova, pametnih telefona, a sve sa ciljem pružanja novog, uzbudljivog digitalnog i fizičkog doživljaja kupovine.

Pogledajte još

  • Korisne informacije

  • Šta je Retail Serbia?

  • Registrujte se!

Retail Serbia logoRetail Serbia prenosi vesti iz trgovinskog i logističkog sektora. Retail Serbia ima detaljan direktorijum trgovinskih i logističkih kompanija kao i kompanija koje pružaju usluge ovim industrijama sa opisima delatnosti, kontaktima, slikama i svim drugim neophodnim podacima. Retail Serbia ima katalog opreme za trgovce i logističare. Retail Serbia ima forum u kome možete diskutovati najnovije vesti, aktuelne teme, postaviti pitanje kolegama iz branše ili kao krajni potrošač preneti Vaše iskustvo iz kupovine. Retail Serbia je autor Retail magazina. I još mnogo toga... Istražite portal i vratite se ponovo.


ZajednicaRegistrovanjem na Retail Serbia Portalu dobijate mnoge prednosti poput mogućnosti prijavljivanja Vaše kompanije u Retail direktorijum, kao i učestvovanja u diskusijama i pristupu sadržajima namenjenim pre svega registrovanim korisnicima.

Ukoliko se odlučite za tu opciju možete dobiti i besplatnu elektronsku kopiju nekih od prethodnih brojeva Retail magazina.

magazin-logo
Posetite naš drugi sajt, Retail magazin, na kome možete pronaći sva izdanja našeg magazina u elektronskom obliku kao i kataloge i promocije trgovinskih lanaca u Srbiji.

Povežimo se :)

Pratite nas

Vesti | Kompanije | Forum